Iako su patike sa anatomskim jastučićima na prvi pogled udobne i zdrave, nauka pokazuje da i nisu najbolje za trčanje. Prema novim istraživanjima, objavljenim u časopisu Nature, bosonogo trčanje ne samo da je osvežavajuće iskustvo u kome uživa određen broj ljudi, već bi ga trebalo upražnjavati i zbog njegove direktne zdravstvene koristi...

Naime, ono biomehanički smanjuje silu udara na koleno, članak i zglobove stopala. Kada trčimo bosonogi, naprosto smo primorani da se najpre oslonimo na prednji deo stopala, što je ispravnije, dok se prilikom trčanja u patikama najčešće prvo oslanjamo na pete.

Koristeći analizu kretanja i sila, naučnici su pokazali da bosonogi trkač, koji udara zemlju najpre prednjim delom stopala, manje opterećuje zglobove nego trkač koji nosi patike i najpre udara zemlju petom.

Ljudska noga se hiljadama godina razvijala bez korišćenja obuće sa jastučićima. Struktura stopala i donjeg dela noge veoma je efikasno prilagođena apsorbovanju udara u zemlju. Bosonogo trčanje, koje koristi prirodni ritam gravitacije, izuzetno je efikasno u pretvaranju energije udara u zemlju u kretanje napred.

Prema profesoru evolutivne ljudske biologije se Harvarda, dr Danijelu Libermanu, trčanje u obući koja ima jastučiće dovodi do promene mehanike kretanja, koja pojačava udar pete o zemlju. Sa druge strane, prilikom bosonogog trčanja, trkači koji najpre spuste na zemlju prednji deo stopala smanjuju 2 do 3 puta silu koju trpe pete obuvenih trkača.

Sve u svemu, ako biste hteli da probate da trčite bosi, evo nekoliko sugestija:

1) Za početak, i u celini gledano, najbolje je se da se trči po travi, po nekom stadionu ili uredno pokošenoj livadi...

2) Prilikom trčanja po tvrdim površinama, treba biti oprezan, bar u početku... i navikavati se postepeno na tvrđu podlogu

3) Bosonogo trčanje zavisi od niza mišićnih kontrakcija koje većina ljudi retko koristi kad trči u patikama. Zato se i na ovo treba postepeno navići, u periodu od oko 2 nedelje, da ne bi došlo do bolova u članku, mišićima listova i stopalima.